Агора - трг у старој Грчкој на ком су се људи окупљали и беседили, место рођења филозофије. Управо због тога је агора била инспирација за назив средњошколског философског часописа из Горњег Милановца. Агора је часопис који је први пут објављен 2007. године и данас има 11 бројева, не излази сваке године, већ у зависности од заинтересованости и мотивисаности ученика.

Али, како је све почело? Поред ђака, за постојање часописа заслужна је професорка филозофије из гимназије „Таковски устанак“, Нела Јоксић. Назив домаћег задатка из филозофије традиционално сваке године гласи: Разговор са филозофом, где ђаци имају могућност да на било који начин прикажу разговор са античким мислиоцима. Управо за време читања домаћих задатака почела је дискусија, после читања и аплаузи, а Милош Живановић и његов рад Разговор са Хераклитом постали су зачетак Агоре. Иако је и претходно постојала селекција за филозофију, Агора се спремала да постане њена круна. Ђаци који су имали идеје прикључивали су се и коначно су имали прилику да своје мисли ставе на папир и покажу их осталима. Тако су имали прилику истражују, шире своје видике и сазнања и самим тим унапређују себе и већ у средњој школи почну да граде свој академски пут. Управа школе је у почетку, због непланираног издатка, била скептична, али и поред тога, професорка је уз помоћ спонзора објавила први број филозофског часописа Агора; а сви остали бројеви су касније постали вид традиције и привилегије школе.

Најбоље урађен домаћи задатак на тему Разговор са философом постао је устаљена рубрика сваког броја, као и интервју са саговорником/цом из области културе и уметности. Међу њима су писац Светислав Басара, драмски писац Душко Ковачевић, глумац Небојша Дугалић, глумац Љуба Бандовић, сликар Милан Милетић, сликар Влада Мирковић и други. Такође, постоји и рубрика Жена филозофа која има за циљ да подигне њихов значај, као и рубрика Савремених филозофа, будући да доста људи није свесно какви све мислиоци данас живе.

Објављени текстови су у форми есеја, песама, драма, анализа; ученици имају неограничену слободу како ће допринети будућем издању часописа. До сада су гимназијалци писали о много тога, некад су то препоруке филмова, књига и музике, некад усклик Ничеу, дивљење Достојевском и Његошу, критика данашњег друштва, присећање на Фриду Кало, а текстови иду и до питања ко смо ми и какав живот живимо. Часопис Агора експлицитно инсистира на коришћењу речи философија (са с) уместо филозофија (са з) што, иако је по правопису српског језика, не следи пут мудрости као што је случај када се пише са с; и управо је то била једна од дискусија у самом часопису.

Сваки број часописа одише посебним духом, а тај дух је представљен промоцијом у виду перформанса. Тада је остатак школе пред налетом инспиративних и креативних младих особа и њихових идеја; а из свечане сале излазе са часописом у рукама и отвореним умом, умом који вапи да прочита шта је у главама генијалаца са којима дели град.

Агора је цењен и награђиван часопис, два пута награђен за прво место, а једном за треће место на конкурсима средњошколских часописа; а о Агори се такође писало и у недељнику НИН.

Србија има скоро 7 милиона становника, општина Горњи Милановац има их мање од 50 хиљада. У Србији постоји један средњошколски филозофски часопис. Он је управо из Горњег Милановца. Питање је – шта ли крије тај мали град, па у овом светлу бива већи од свих?

Аутор: Данило Савовић

Ovaj medijski sadržaj nastao je kao deo projekta “Speak Up” podržanog kroz Program malih medijskih grantova Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a koji partnerski sprovode Asocijacija Kulturanova i Sun Radio. Stavovi autora i sagovornika izrečeni u medijskim sadržajima ne predstavljaju stavove donatora i redakcije.