banana zvuk interviju

RAZGOVORI

BANANA ZVUK - Kad remiks nadjača original [Intervju]

Mizizi

- 02.07.2020
Mizizi

U pilot epizodi emisije “Reggae razgovori” pričali smo sa splitskim DJ/producentskim duom BANANA ZVUK, koji u poslednjih 10ak godina rade karakteristične reggae, hip-hop, dancehall, rub-a-dub i jungle remikse. Ovaj duo čine dva poznata regionalna repera Luka Barbić iz benda TBF i Ivan Jurić Yuri iz sastava St!llness. Pričali smo kako o njihovom poslednjem izdanju „Banana Re-Shake“, tako i o mnogim zanimljivim stvarima koje se tiču samog dua i muzike kojom se oni bave.

Počeo bih od jednog opšteg pitanja. S obzirom da se dugo već bavite remiksima, da li biste mogli nešto da nam kažete o nastanku remiksa kao umetničke forme?

Luka: Iskreno, nemam pojma. Nešto sam davno čitao o svemu tome, ali nisam se previše bavio time. Znam za jamajkansku verziju te priče, koja se odnosi na dub i dubplate verzije i sl, al’ što se tiče remiksa kao remiksa, nisam siguran za to.

U suštini sam negde i aludirao na vezu između jamajkanske dub kulture iz 70ih i remiksa, kada su po prvi put u svetu počeli da prave različite verzije iste pesme. Pritom, Yuri je skoro spomenuo da vi radite pod uticajima tog organskog daba i nekih producenata kao što su King Tubby i Lee Scratch Perry...

Luka: Iskreno, nemam pojma. Nešto sam davno čitao o svemu tome, ali nisam se previše bavio time. Znam za jamajkansku verziju te priče, koja se odnosi na dub i dubplate verzije i sl, al’ što se tiče remiksa kao remiksa, nisam siguran za to.

Yuri: Ja sam više mislio kad se dotaknemo te teme daba, da volimo taj saund, ali što se tiče našeg rada tu je dosta elemenata i hip-hopa i džangla i denshola, znači svih bass žanrova, gdegod se mi osećamo ugodno i gdegod mi mislimo da možemo neku pismu dobro realizirati, mi se uhvatimo toga.

Luka: A kad si već spomenuo tu priču sa Jamajkom, u vezi sa remiksima, ta priča se više vezuje za korištenje iste muzike, a stavljanje drugih vokala preko. Ili sa izmicanjem vokala i sa efektima se radi neka druga fora. A ovo što mi radimo je suprotno, mi uzimamo nasnimljene vokale i stavljamo ih na novu muziku.

Yuri: Nama je super dobrodošlo u poslednjih desetak godina, u tom DJ điru, u toj vrsti muzici, što su počeli da se javljaju tzv. Mash-upovi, znači hip-hop klasici, akapele koje idu na klasične i najpoznatije riddime u bass muzici i reggae kulturi. To je nas oduševilo. Mi smo zapravo krenuli tek kad su se pojavili ti mash-upovi, mi kao ljudi koji su izrasli iz hip-hopa i paralaleno sa tim razvijali svoj ukus i rad u reggae i bass muzici, smo sa pojavom tih mash-upova bili oduševljeni i odlučili da napravimo nešto u tom điru.

Kad smo već tu, možemo reći još nešto o nastanku Banane Zvuka. Koliko je to bilo spontano, a koliko smerno? Ceo početak vaše saradnje...

Yuri: Ja bih rekao 50-50. Mi stvarno to volimo, dobro se osećamo u tome i dobro se zajebavamo! A sad, kako više sati provodimo u studiju i na partijima, i što više znanja skupljamo, to nam je sve veći izazov biti što kvalitetniji i samim tim to postaje sve ozbiljnije.

Često vas najavljuju kao DJ duo, a možda neko ko dolazi iz jamajkanskog reggae sveta bi vas najavio kao selekterski duo. U suštini, razlika je po njihovoj terminologiji to što je selekter onaj koji bira muziku, a DJ najavljuje pesme i ima tzv. talkover, znači dođe kao neki moderni MC. Da li ste razmišljali kako biste se vi terminološki postavili po tom pitanju?

Yuri: Hronološki gledano, mi smo dva MC-ja, repera, koji su vremenom učili pivat, bili selektori, pa su naučili malo pivat, naučili miksat, pa postali DJ-evi, pa u međuvremenu radeći na albumima vlastitih bendova smo postali i producenti, pa smo sad sve to skupa. Ili bar volimo sami sebi laskati da jesmo.

Luka: Ja ću ti reći ovako, naši nastupi uživo su nastupi DJ dvojca. A ovo što radimo u studiju je producentski rad.

Yuri: Mada bih ja sad već najavio kad već radimo ovaj intervju, da radimo na tome da ceo taj lajv bude i u mašinama, kao live act, nešto kao što radi naš prika, kolega Egoless, u kanalima, a razmišljamo i o još naprednijim varijantama i kako sve to da iskombinujemo sa gramofonima i muzikom koju puštamo.

A koliko je MC element prisutan na vašim žurkama?

Luka: Na Banani nemamo još uvek taj momenat.

Da li je to nešto što planirate možda?

Yuri: Da, planiramo. I počeli smo da uvežbavamo to sa ovim što sam prethodno spominjao. Ali lagano. Još uvek nismo na onoj razini na kojoj bismo hteli, pa ne izlazimo sa tim javno još uvek. Al’ vežba se i sprema se!

Što se tiče vašeg aktuelnog izdanja Re-Shake, primetio sam da je bilo nekih etno momenata. Šta vi mislite o toj kombinaciji muzike sa ovih prostora i na primer jamajkanskih ili hip hop ritmova?

Luka: Ne znam gde si to primetio, jer ja nisam! (smeh)

Na primer u stvari „Leteći Pijati“. To je meni skroz etno momenat, bar ja to takočujem i doživljavam. Ili remiks sa pevačicom Oliverom Katarinom.

Luka: Ahaaa. Dobro, to je njena stvar sa kraja 60-ih. Radila je obradu afričke narodne, to je u biti pesma koju je pivala Mama Africa, kako se zove, Makeba. To je tako slučajno ispalo. A što se tiče Letećih pijata, to je originalna pesma od grupe Valentino Bošković, skupine iz Splita (a u biti su Bračani), oni su samo na početku pesme ubacili taj klapski momenat, što je više intro. Naslonjena je na taj dalmatinski melos, tako da je, može se reći da ima tog etno elementa. Kad kažeš etno, meni odmah padnu na pamet Bugarke i međugorski napjevi (smeh).

S obzirom da ste obojica u uspešnim bendovima, koji su vam prvobitni projekti, možete li nam nešto ispričati o razlici u radu između DJ dvojca i većih bendova kao što su vaši?

Luka: Logistički je sigurno lakše organizovati DJ program. Iako mi vučemo svu opremu sa sobom, gramofone i sl. jer malo ko to više ima i teško ih je nabaviti. Ali, što se tiče finansija, s obzirom na žanr kojim se bavimo kao DJ duo, ipak bendovi bolje prolaze. Doduše, naši bendovi su znatno duže na sceni i imamo više publike i komercijalnije je sve to. Da se bavimo nekim hausom, sigurno bismo bolje prolazili kao DJ-evi, ali to nam nije u planu. Držimo se ovoga, pa šta bude.

Yuri: A i gledaš, TBF ima 6-7 albuma, 30 godina svirke. Stillness ima 20 godina svirke i Banana Zvuk ima 10 godina. Tako da je sve to tako i hronološki i po popularnosti podeljeno.

Zanima me što se tiče nekih nastupa koje ste imali kao Banana Zvuk da li ste imali prilike da možda puštate na nekim većim saund sistemima? Naravno mislim na velike jamajkanske saund sisteme.

Yuri: Sinaj brate! Sinaj nije za ništa Božija planina. Sinai Sound System na Outlook festivalu neću za života zaboraviti. To se trese, a ništa te u ušima ne boli i ne smeta. A sve je savršeno kristalno čisto, a trese se sve!

Luka: Je, to je vantelesno iskustvo bilo. Nastupati na Sinai Sound Systemu. To je ludilo. Nisu saund sistemi bezveze, ni ta fama oko saund sistema nije bezveze. Sigurno nam je super zanimljivo nastupati na saund sistemu.

Yuri: Radili smo i na našim saundima, Digitronu, Seasplashovom saundu. Sigurno je to puno bolje nego raditi u kafiću. Ljudi imaju želju, ali imali smo neke male i baš obične, poluklupkse sisteme. Puno je bolje na pravom saund sistemu raditi, kada se neko brine o tome i voli upravo taj istinski bass zvuk. Tako da jedva čekamo da opet nastupamo tako. Podržavamo maksimalno to i nadamo se da će se to što više proširiti. Možda i da neko nas sponzorira da napravimo to.

Kad smo već spomenuli tu priču... Generalno u Hrvatskoj je saund sistem kultura poprilično aktivna. Šta vi mislite o celoj toj sceni?

Luka: Ta scena sigurno se ne može nazvati velikom, ali je poprilično aktivna, kao što kažeš. Sad već stiže neka druga generacija, a pod prvom računam staru ekipu iz Močvare, tj. ekipu koja se okupila oko Radikal Dub Kolektiva. Sad je već aktivna neka druga generacija u Zagrebu, aktivna je Pula, ima nešto u Zadru, Šibeniku. Tako da ima super priče. Nadam se da će nastaviti dalje raditi i da će biti što više tih ljudi, tih entuzijasta koji se bave time.

Koji vaši remiksi izazivaju jače reakcije publike i kakve su generalno reakcije na vaš rad?

Luka: Meni je najdraža reakcija koju sam dosad čuo, a dobili smo takvu reakciju za više remiksa, da zvuči bolje od originala. To mi je najveća pohvala, kada napravimo remiks i neko kaže da stvarno bolje funkcionira od originalne stvari što se tiče energije i emocije u pismi. Dalje od toga nema. To mi je najveća fora kod toga. Uglavnom malo koristimo originalne muzike. Obično radimo skroz svoju muziku i uzmemo samo vokal. Možda tu i tamo neki detalj, instrumentić. Tako da radimo skroz novu stvar. I super mi je kad dobijemo takvu reakciju.

A što se tiče saradnje sa gostima... Vi sve vokale preuzimate sa nekih drugih pesama, ako sam dobro razumeo? Da li to tako funkcioniše ili se desi i da neko nasnimi baš za vas neki vokal?

Luka: Evo dobar je primer prvi remiks koji smo ikad radili, tj. obrada pesme „Gomma Natural“ od So!Mazgoon. Mi smo složili muziku, prebacili tu stvar, ista je kao u originalu, samo smo je prebacili u digital reggae zvuk. Žanu Jakopaču, autoru i pjevaču se svidelo, a nismo imali njegove originalne vokale, pa je on pristao opet nasnimiti vokal na taj riddim. Ostale autore smo pitali da nam pošalju svoje vokale. Jedino smo za remiks Olivere Katarine isfiltrirali i izolovali vokal i potom je stavili preko naše muzike. Pitali smo Vojka, Kid Rađu i celu ekipu da nam pošalju svoje vokale, pa smo ih koristili kako nam je pasalo.

Koliko je zapravo potrebno vremena, sigurno je za svaki remiks drugačije, ali okvirno govoreći, koliko treba vremena od ideje do realizacije jednog remiksa kojeg zamislite?

Luka: Kako koji. Neki povuku pa završimo u dan-dva, a neke smo radili mesecima. Nema pravila.

Yuri: Nekad nešto zapne i borimo se sa tim, a nekad, baš to, budu gotovi kroz dan.

Kako vam se ideje javljaju, da li je to nešto što opet dođe nešto sponatno kad čujete vokal neke pesme pa možete zamisliti da to ide na neki drugi riddim?

Luka: To je isto onako. Nekad se jednostavno dogodi da čujemo ritam pisme i skužimo da bi mogla ići u reggae varijanti. I tako ide ideja. Yuri je imao tu ideju da Vojkova stvar Moja Lipa ide na Welcome To Jamrock riddim, i ispalo je super. Stavili smo Vojkov vokal na Welcome to Jamrock, a WTJ smo stavili u trap varijantu i kombinacija je ispala odlično. Ali ovisno je od pisme do pisme.

Yuri: Hteo bih ispričati da smo jednom vrteli neke singlice i imali smo ludilo ideju za nešto, koja je proizašla slušajući jednu singlicu. Onda sam ja na tu singlicu napisao tu ideju da je ne zaboravim, jer je to bilo u sitne sate. Sutradan ili za neko vrijeme, mi to gledamo, a ja to zapisao na onaj beli papir, a stavili neku potpuno drugu singlicu u njega (smeh). Posle smo se smejali samima sebi kako smo genijalno zapisali tu ideju.

Kakve su dalje ambicije sa Banana Zvukom i šta očekujete u budućnosti od ovog projekta?

Luka: Imamo neki plan koji smo pokrenuli sa prvim albumom koji smo radili, a tiče se stranih suradnja. Plan je razvijati to dalje i pokušati izaći malo konkretnije na svetsko tržište i probati dobiti neke gaže van. U pregovorima smo za turneju po Grčkoj, zvao nas je menadžer od Blend Mishkina kojem se to užasno svidelo. Korona nas je tu prekinula u tom planu, ali ići će to. Plan je ići što više ka tom stranom tržištu i našim autorskim stvarima.

Yuri: Konkretno sada snimamo album za balkansko tržište sa gostima i našom rajom. Želimo dalje ići sa international novim albumom, kompilacijama remiksa international i da se jednostavno nižu domaći albumi, international albumi i ti albumi remiksa, 1, 2, 3, 4, koliko god, u nedogled, da obiđemo ceo svet, na Marsu da sviramo (smeh). Ako neka lova padne sa neba da napravimo i svoj saund sistem, da zvuči što bolje. I samo da se ide napred, da se što više radi, što više sarađuje sa ljudima, povezuje i da se što više raduje.

Kad smo već spomenuli međunarodne saradnje, da li ste do sada imali nastupe van ovog regiona ikada do sada?

Luka: Ne, nismo. Van bivše Juge, nismo.

Ovo sam hteo da vas pitam na početku, ali sam zaboravio... Kako ste vi proveli ovaj period u karantinu i koliko je Banana zvuk uspela da uradi ili ne uradi tokom prethodnih nekoliko meseci ludnice?

Yuri: Uspeli smo ispilat prijatelje i ljude da nam snime blesava videa za Fejsbuk, da se kreveljimo, da nam ne bude dosadno. Stisli smo bili da završimo ove kompilacije, jer je bilo tu nekih tehničkih detalja koje smo morali da sredimo. Dosta ideja smo se Luka i ja izdodavali preko Interneta, tako da mislim da je ovaj period poprilično plodan za nas i da će se to tek pokazati.

Luka: Pa nikad bolje! Znači za vreme karantene smo uspeli izbaciti jedno izdanje, koje je bilo skoro i gotovo. Ja sam karantenu proveo na Hvaru i uspeo sam izmiksati zadnji singl sa Kandžijom u potpuno ne-studijskim uvetima. A s obzirom na te uvjete zadovoljan sam kako to zvuči. Uspeli smo snimiti i spot koji će ići uskoro za tu stvari. I napravio sam skice nekih riddima novih za skoro celi novi album, tako da mislim da nismo nikad bili produktivniji (smeh).

Da li se možda već sad naziru neki mogući gigovi?

Luka: Ta Grčka se kuva, to će biti neke 3-4 svirke tamo. Ovo ostalo kod nas se čeka još. Biće i tu nekih lokalnih momenata sigurno, ali ništa veliko za sada, jer niko ne zna šta dešava i šta će se dešavati što se tiče festivala i koncerata općenito. Moja pretpostavka je da ćemo nastupati lokalno po nekim malim klubovima i kafićima, da će nam tako naredni period izgledati.

Imam još pitanje i kao ono prvo je opštije. Generalno me zanima vaše mišljenje o kvalitetu muzike, a posebno produkcije Jamajke iz 60ih i 70ih, jer smatram da je to bilo negde van svog vremena za taj period?

Luka: Ja volim taj zvuk, al’ postoji tu jedan zanimljiv podatak zašto je taj zvuk tako dobar. Zato što su tih godina najbolji svetski studiji, i BBC i Nashville su se rešavali stare opreme i kupovali novu, pa su tu staru rashodovanu opremu slali na Jamajku. Znam za 2 konkretna slučaja, jedan je BBC, a drugi se tiče producenta sa Jamajke koji je dobio iz Amerike opremu, jer je taj producent imao i svoju prodavnicu ploča, a te godine je prodao užasno puno soul hitova, pa su mu kao nagradu poslali opremu iz studija iz Amerike. Tako da nije to slučajno, ipak su oni radili sa vrhunskom opremom.

Yuri: A i Lee Scratch Perry je jednostavno genije.

Luka: Plus inovacije koje su se tamo dogodile!

Yuri: Jeste, koji je zadao standarde na kojima se i dan-danas muzika razvija.

Negde sam i pročitao tu informaciju o opremi. To me podsetilo na Ameriku i džezere. Tamo su od vojničkih trupa uzimali odbačene trube i saksofone od njihovih parada i tako su učili da sviraju.

Luka: Tako je, ali ovde se radi o vrhunskoj opremi. Kada ti BBC pošalje svoju opremu, to znači da se radi o vrhunskoj tehnici (smeh).

U oba slučaju treba znati šta uraditi i sa opremom i sa instrumentom. Tako da je to definitivno zanimljivo. I da, za Perija se definitivno slažem, al’ to je prosto činjenica.

Luka: To je povijest, povijest glazbe.

Mada su mi njegovi trenutni toasting nastupi onako...

Luka: Dobro, čovek ima skoro 90 godina. Ja sam ga slušao pre 5-6-7 goidina u Zagrebu sa bendom. Potrefilo se da je bio jako dobar bend, što je kod njega uvek upitno. Tog puta je došla neka izvrsna ekipa i to je bilo super. Ja sam došao sa puno predrasuda na taj koncert, ali bio je odličan.

Yuri: Jeste, koncert u Boogalo je stvarno vrh.

Luka: Za razliku od ovih poslednjih nastupa, Li Peri sa DJ-om mi nije neka fora. Vidiš ga, super je, a na kraju se smeješ samo njegovim forama između pesama (smeh).

Ceo razgovor je moguće preslušati u okviru emisije "Reggae Razgovori":

Emisija "Reggae razgovori" je posvećena intervjuima i razgovorima sa ljudima koji čine domaću tj. regionalnu reggae scenu. Tu uključujemo kako muzičare i izvođače, tako i DJeve, selektore, novinare, promotere i sve koji na bilo koji način učestvuju u ovoj sceni. Od jeseni 2020. godine emisija će se emitovati u sporadičnom ili redovnom terminu.

Izdanje "Banana Re-Shake" moguće je preslušati i preuzeti sa Bandcamp stranice Banane Zvuka:

Copyright © 2020 Nenad Pekez // Mizizi // Reggae Fever / sunradio.rs

CHECK OUT