cutati jesenjim danom

RITAM

Dodji vaskrni me

Mazaja

- 04.12.2018
Mazaja

Ničem iz sopstvene tišine,
bez glasa
U pukotinama razuma niče
Prkos.
Zadubljena u svoju suštinu
Ne vidim ništa
Ja sam ništa.

Sljuštena mi je koža oseta.
U prostoru lebdim.
Ne osećam bradavice.
Ne osećam sebe.
Gasim se.
Nestajem.
Sta li će me probuditi!?

Čekam te pola života i sad te ne prepoznajem.
Gubiš se u masi likova
Ko zrnevlje.

Moje su oči zakopane,
One ne vide.
Moje su uši zacepljene,
Ne čuju.

Bljutava svakodnevica.
Ali razum.
Bdi.

Iz pukotina počelo je da niče cveće,
Ko na grobu.

Čistim lice
Okopavam oko srca.

Namnožio se korov u praznini,
semena u napuštenoj bašti.
Zbrka koju uređujem.

Dopada mi se zamak u kojem živim.
Mada sam usamljena kao trenutak,
Kao jutro,
Kad je noć.

Očekujem nekog
Opeglala sam košulje iz ormara
Da bi mogao ponovo da osećaš,
Potreban je neko da zaroni u tvoj mrak
Da bi postala svetlost.
Iščupan mi je život.
Praznina kojom ja hodam je nepodnošljiva.

Dođi, vaskrsni me.

© Copyright / Maja Zhizon / sunradio.rs

CHECK OUT