daleko od tišine
i metronoma
između
onaj koji se prostire
i odzvanja
onaj koji je u harmoniji:
sa pticama, vetrom i kišom
onaj kome se ne zna ime
ni nakon slušanja
poznajem taj zvuk
koji putuje kroz vreme
koji ostaje u nesvesnom
koji mozak odbija da pamti
kao miris prolaznika koji asocira na davno prošlo vreme
kao izmaštana sećanja
kao jeza na koži
kao produženo disanje
kao kamen nađen na vrhu planine
kao vetar u grudi koji postaje vetar u leđa
kad se setiš da ga je trebalo zaboraviti;
takav je zvuk budućnosti
vremena koje se menja
seti se da se zaboravlja
i pamti šta se zaboravilo

Fotografija: Ivica Ivanović

© Copyright / Poetry ajiramarija_zkv / sunradio.rs