2022. godina bila je bez presedana kada je reč o gladi u svetu. Pedeset miliona ljudi u 45 zemalja je u neposrednoj životnoj opasnosti zbog gladi, prenosi Tanjug. Republički zavod za statistiku na svom sajtu navodi da je stopa siromaštva u Srbiji za 2021. godinu iznosila 21,2%, dok je svega 1,6% budžeta planiranog za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja u Srbiji za 2022. godinu predviđeno za suzbijanje gladi. Program narodnih kuhinja postoji, ali njemu ne mogu da pristupe svi socijalno ugroženi. Zato u pomoć sve češće dolaze aktivizam i volontiranje građana i građanki koji su spremni da svojim zalaganjem pokušaju da nadomeste ono što sistem ne pruža u dovoljnoj meri. Jedan od kolektiva čija je misija da pomogne socijalno ugroženima jeste Kuhinja solidarnosti iz Novog Sada, koja poručuje: Niko gladan - niko bez doma!

828 miliona ljudi u svetu zaspi gladno. Kakvo je stanje u Srbiji?

Podaci Svetskog programa za hranu (WFP) pri Ujedinjenim nacijama pokazuju da skoro trećina stanovništva na planeti nema sigurno zagarantovan obrok, a 828 miliona ljudi odlaze gladni svako veče u krevet, prenosi Tanjug.

Okončati glad, osigurati zalihe hrane, unaprediti kvalitet ishrane i promovisati održivu poljoprivredu - tako glasi druga stavka Ciljeva održivog razvoja u Srbiji, koje sprovode Ujedinjene nacije, kroz implementaciju Okvira za saradnju Ujedninjenih nacija sa Republikom Srbijom za održivi razvoj, kako bi podržali brži napredak prioriteta državnog razvoja, u skladu sa Agendom 2030 i procesima reforme u skladu sa smernicama EU. U budžetu planiranom za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja u Srbiji za 2022. godinu bilo je ukupno 88,6 miliona dolara, od kojih je 1,4 miliona dolara (1,6% ukupnog iznosa) predviđeno za suzbijanje gladi.

Prema navodima WFP-a koje Tanjug prenosi, jaz između stvarnih potreba i realnih sredstava za nabavku hrane je postao veći nego ikad, usled oporavka globalne ekonomije od pandemije virusa kovid-19.

Ko ima pravo na korišćenje usluga Programa narodnih kuhinja?

Podaci Svetskog programa za hranu (WFP) pri Ujedinjenim nacijama pokazuju da skoro trećina stanovništva na planeti nema sigurno zagarantovan obrok, a 828 miliona ljudi odlaze gladni svako veče u krevet, prenosi Tanjug.

Objašnjava se da Predlog kriterijuma za odabir korisnika utvrđuje Komisija za socijalno humanitarna pitanja Crvenog krsta Srbije, a precizno definisanje u skladu sa lokalnim potrebama, kao i sam odabir korisnika vrši Komisija u svakoj opštini.

Okvirni kriterijumi za odabir korisnika i korisnica Programa navedeni na sajtu su:
- korisnici NSP-a;
- samohrana staračka domaćinstva;
- penzioneri sa najnižim penzijama;
- lica koja za minimalni iznos prelaze cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje.

Mapa narodnih kuhinja u Srbiji

Kolektiv Kuhinje solidarnosti iz Novog Sada navodi da sistem Programom narodnih kuhinja samo u određenoj meri pomaže socijalno ugroženim građanima i građankama upravo zbog postavljenih kriterijuma koji moraju da se ispune kako bi neka osoba postala korisnik/ca narodne kuhinje.

Ono što Kuhinja solidarnosti zaključuje od početka svog rada, odnosno od početka pandemije do danas, jeste da se situacija u Novom Sadu, pa i u čitavoj Srbiji kada je reč o gladi stanovništva - pogoršava.

Sve više osoba je u situaciji beskućništva, gladnih i marginalizovanih ljudi — kako starih, tako i sve veći broj mladih. Takođe, sve je teže doći i do pomoći koje obezbeđuju institucije u Srbiji, rekli su nam iz Kuhinje.

Kako funkcioniše Kuhinja solidarnosti? Od početaka do danas.

Kuhinja solidarnosti je neformalni i samoorganizovani aktivistički kolektiv koji priprema obroke utorkom i subotom za ugrožene sugrađane. Finansira se iz donacija građana i građanki. Počeci aktivističkog angažovanja ovih Novosađana i Novosađanki vezuje se za početak pandemije virusa kovid-19.

Na početku pandemije su aktivisti i volonteri Krova nad glavom, Otvorene kuhinje i drugih udruženja koja su se okupljala oko zajedničkih vrednosti u sklopu Crne kuće 13, uz druge solidarne pojedince, prepoznali nemogućnost određenih građana da ispune osnovne životne potrebe, a s druge strane mogućnost koju je predstavljala kuhinja u prostorijama Omladinskog centra CK13 da se na neke od tih potreba odgovori. Tada su se spremali obroci za porodice i pojedince koji su se obratili Krovu nad glavom za pomoć, kao i za ljude u situaciji beskućništva koji su od ranije bili poznati učesnicima akcije. Spremalo se tridesetak obroka, objašnjava Kuhinja solidarnosti.

Kako se širio glas o kuhinji, tako je rastao broj korisnika i korisnica. Kuhinja solidarnosti spremi više od 220 obroka po danu. Kako navode, broj svakog meseca raste. Putem svojih društvenih mreža dolaze do drugih solidarnih građana koji su voljni da doprinesu njihovoj misiji, budući da je potreba za donacijama i volonterima sve veća.

Među našim korisnicima nalaze se pripadnici različitih marginalizovanih grupa koji su se našli u socijalno ugroženom položaju iz društvenih, ekonomskih, pa i zdravstvenih razloga. Postoji određena vrsta stigme i srama koje se vezuju za njihovu situaciju u koju nisu svojevoljno završili, a nismo ni svesni koliko mali događaj ili splet okolnosti može bilo koga od nas da dovede na isto to mesto. Vrlo često je to mesto skrajnuto jer se na taj način društvo ne mora suočavati s određenim problemom, a još manje aktivno se uključiti u njegovo rešavanje. Čak i one institucije čija je uloga da se tim pitanjima bave, vrlo često zbog birokratije i načina na koje su uređene onemogućavaju pristup pomoći i doprinose održanju problema, navodi kolektiv Kuhinje solidarnosti.

izvor: Kuhinja solidarnosti

Za desert - razgovor

Socijalno ugroženim građanima i građankama potrebno je da ih neko čuje i razume. Zato Novosađani i Novosađanke koji koriste usluge Kuhinje solidarnosti pored obroka dobiju i priliku za razgovor sa volonterima i volonterkama. Ti razgovori su nekada povod za zabavu i smeh, a nekada mogućnost da i marginalizovane grupe progovore.

izvor: Kuhinja solidarnosti

Vrlo često se ljudi koji odu u distribuciju zadrže duže jer je korisnicima kuhinje uvek drago da popričaju s nekim ko će ih saslušati i ko ih neće osuđivati. Nekad će ti razgovori biti prilika za kratku zabavu i priču o lepim stvarima, a nekad način da oni iskažu svoju frustraciju i obeshrabrenost zbog situacije u kojoj se nalaze i zbog nemogućstva da iz nje izađu ili na bilo koji način promene situaciju uprkos svem trudu i pozivima u pomoć. Iako nismo uvek u mogućnosti da im pružimo ono što im je u datom trenutku neophodno, mislim da im pored obroka koji im donosimo, znači i to što smo u prilici da o njihovim situacijama i potrebama govorimo i da kroz različite mreže podrške i poznanstava uspevamo da dopremo do onih koji to možda mogu, objašnjava Kuhinja.

Veganstvo - jedan od glavnih principa

Svi obroci napravljeni u Kuhinji solidarnosti su veganski. Kako navode iz ovog kolektiva, Kuhinja time pokazuje da je nespecistička, nenasilna, nediskriminatorska kuhinja, koja ne pretpostavlja ljudske potrebe i ljudski život potrebama i životima ne-ljudskih životinja. Kuhinja zbog ove svoje odluke često nailazi na nerazumevanje, predrasude i negativne komentare zbog, kako kažu, nedovoljne informisanosti i manjka iskustva.

izvor: Kuhinja solidarnosti

Naš cilj je da osiguramo zdrav i nutritivni obrok ljudima kojima eksploatatorski kapitalistički sistem u kojem živimo to onemogućava. Radeći to, trudimo se da ne reprodukujemo opresivne eksploatatorske prakse i odnose moći. Trudimo se da uvek objasnimo naš pristup, ali i da ohrabrimo sve koji se sa njime ne slažu da se u skladu sa svojim vrednostima, uverenjima i mogućnostima organizuju i uključe u menjanje sistema i stvaranje boljeg društva, objašnjava Kuhinja.

Kolektiv naglašava da ne samo da je veganski, već i antifašistički, nediskriminatorni i feministički kolektiv.

Kuhinja solidarnosti je i neka vrsta političkog kolektiva, a ne humanitarni projekat. Ako bi kuhinja solidarnosti i slične inicijative postale puko hranjenje populacije, to bi bio veoma naivan i uzaludan pristup jer nikad ne bismo mogli u ovakvom sistemu nahraniti sve pošto ih taj sistem konstantno proizvodi. S druge strane, ne bismo slali nikakvu poruku, tačnije kritiku na sistem i institucije zbog kojih ljudi uopšte i dolaze u takvu situaciju. Vrlo je bitno da u kapitalizmu koji nagrađuje sebičnost i takmičenje uvodimo i solidarnu praksu jer zajedničkom akcijom stvaramo prostor za nove društvene odnose i postajemo aktivni članovi, umesto nemih posmatrača, dodaju naši sagovornici.

Jasno je da glad u Srbiji i u svetu još dugo neće biti nepoznanica. Odlazak na spavanje na prazan stomak nažalost nije stran značajnom delu stanovništva. Imajući to u vidu, iz mnoštva onih koji nemo posmatraju takvo stanje izdvajaju se pokretači promena, koji u svoj dnevni raspored uvrste i brigu o gladnima. Imajmo na umu: Niko gladan - niko bez doma!

Autorka: Milica Mihajlović

Ovaj medijski sadržaj nastao je kao deo projekta “Speak Up” podržanog kroz Program malih medijskih grantova Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a koji partnerski sprovode Asocijacija Kulturanova i Sun Radio. Stavovi autora i sagovornika izrečeni u medijskim sadržajima ne predstavljaju stavove donatora i redakcije.