wasted irish life, defend your self

NAŠE PRIČE

Protraćeni životi irski: Tema za do 264 funte Sterlinga (300 evra po današnjem kursu)?

Luka L.

- 17.10.2018

Kako se kulminacija Bregzita bliži tako pitanje „tvrde“ granice između Republike Irske i Velike Britanije u Severnoj Irskoj postaje opipljivije. Pitanje granica dve zemlje nikada nije sigurna stvar koja se dadne rešiti u roku od dve godinje, koliko su Britanci dali rok sami sebima izglasavši sada čuveni Član 50. To pogotovo nije lako u društvu taze izašlom iz decenijskog (zapravo viševekovnog) konflikta.

Neizvesnost u Velikoj Britaniji se pretežno misli i promatra kroz prizmu ekonomije, odnosno prava državljana EU u Britaniji, odnosno Britanaca u EU. Iako su katolici pretežno glasali za ostanak u EU, a unionisti za Bergzit, neizvesnost u Irskoj, pre svega u 6 okruga koji su pod vlašću Vestminstera se misli najviše kroz neizgovoreno - povratak „Nevolja“ i krvoprolića urbanog načina ratovanja po ulicama i (po pravilu) radničkim naseljima Belfasta, Derija, Arme.

Irish life, protest

I bez Bregzita čupavo

Konflikt se, naoko sektarijanski, u Severnoj Irskoj podgreva ciklično. Obe grupe, katolici i protestanti, Republikanci i Unionisti, imaju svoj „sveti datum“. Prvopomenuti slave neuspeli Uskršnji ustanak iz 1916, dok potonji u svojoj kulturi sećanja ritualno pale vatre u spomen Viljeme III od Engleske, odnosno Oranskog (posle koga je određeno da suveren Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske može biti bilo šta samo ne katolik).

Zašto - ne znam, ali ja sam morao obići Belfast i Deri na neki od ta dva datuma. To me je neki đavo terao godinama kada sam se površno zanimao za decenije međusobnog ubijanja u Alsteru. I dođoh baš u zapadni deo Belfasta gde republikanci-katolici, ono pravi Irci, javne površine krase svojom revolucionarnom ikonografijom (uz referencu na ostale potlačene narode i grupe, od Afro-Amerikanaca do Palestinaca i Kurda). Bio Uskrs, katolički (protestantski) dakako, pa sam očekivao neki događaj. I videh baš vidim na ćošku, ljudi se neki migolje, narod se skuplja. Priđem, na prvi pogled ekipa je izgledala toliko očajno i bedno da pomislih da mora da je dan kada ovisnicima deli metadon. Ali tad ugledah čoveka s aparatom, kaže iz Belgije, i da se sprema parada revolucionara. Kojih, majku mu, pa onih koji ne priznaju poraz onog Uskrsa 1916. godine, ne priznaju ni Blerov Uskršnji mir iz 90tih, ne priznaju ni kraljicu ni Britaniju. I za njih je Sinn Féin razvodnjena establišment opcija, i zapravo revolucija je nezavršena. Međutim…

irish life, solidarity p.o.w.s

Masa je počela da se okuplja, podmladak ima orkestar, frulica i bubanj, zagreva se, jer kasni proleće u Irskoj, ruke mrznu, nebo sivo i oblačno, a od hladnog i vlažnog vetra mrzne duša. A opet tu i tamo neki momak zdrav, prav, ljubi ga majka, u kratkim rukavima udara u veliki bubanj, crven u licu, mudiju punih vekovne nepravde. Prepoznajem melodiju koju znam, Sajmon i Garfankl, Hello Darkness My Old Friend. I sve deluje poprilično tužno. Ali na licima i izmučenim telima veterana IRA, sve odeveni u bež mantile i rejbanke, obleka stil 70te, se vidi ponos. I indignacija. Prkos koja govori da za neke ekonomska politika nije najbitniji kriterijum. I takav, smrznut, uprkos šalu, rukavicama i dugim gaćama osetih se da sam na nekom svetom mestu. Mestu kakvih je bilo u istoriji dosta, verujem, a kakvih će biti sve manje i manje.

irish life, street arts

Jedan za drugim prođoše orkestri predstavljajući različite toponime koji strancu malo znače. Nekog drugog dana, par stotina metara dalje od te nesrećne raskrsnice, i te katedrale, u radničkom delu zapadnog Belfasta, čovek bi pomislio nalazi se u standardnoj post-industrijskoj distopiji, habitatu onih „koji se nisu snašli.“ Međutim, slike na zidovima, poruke neverbalne i verbalne na paradi, i čak i najneempatičnijoj sirovini koja se našla tamo nekim čudom tamo bilo bi jasno da je tu skoro bio rat. A mogao bi biti i jopet. Dok turisti gledaju iz crnih taksija šta se događa, ja pomislih da odem tamo gde su oni „drugi“ sutradan.

irish life, street arts 2

A sutradan kišurina, kao iz kabla. Naselje podno brodogradilišta gde je i Titanik spravljen onomad je ukrašeno muralima sličnim u formi sa prethodno opisanim na drugom kraju grada (zastava, fantomka i puška) ali suprotnim u značaju. Mrzeo sam sebe i svoj cinizam kada sam pomislio „Titanik je vaša sudbina.“ I verovatno je neko odande slično pomislio kada je bio negde na Balkanu - „ovako divni ljudi a ovako se izjebaše u sopstveno dupe?“

Najjači utisak od svega je čim se zabasa u bogat kraj nestaje svaka očigledna identitetska oznaka - niti se zna ko je katolik a ko nije, ni ko je za uniju sa Englezima i Škotima, a ko za celovitu Irsku. Ko ima kudikamo pristojan život očigledno ne haje mnogo za društveno uređenje ako mu/joj to dozvoljava lagodan život poput onog koji trenutno vodi. Romantike tu nema niti milimetar, ali je svakako lekcija prilične kakvoće za jednog stanovnika Mostara, Mitrovice, Skoplja ili nekog drugog podeljenog post-konflikt grada.

© Copyright / Luka L. - sunradio.rs

CHECK OUT