Reciklaža je od izuzetnog značaja za ekonomiju jedne države, a prvenstveno za životnu sredinu. Smanjuje se zagađenje prouzrokovano otpadom, a to je i odličan način da se pomogne prirodi.

U organski otpad spada sav biorazgradivi otpad, ostaci voća i povrća, talog kafe, ljuske jaja, biljni ostaci iz bašte, ostaci čaja (sa kesicama) itd. Za ovakvu vrstu otpada se koristi kompostiranje. To je stara metoda pretvaranja organskih ostataka otpada u plodni humus koji pomaže zemlji u zadržavanju vlage, čini je prozračnijom, obogaćuje je hranljivim sastojcima i povećava njenu mikrobiološku aktivnost. U sekundarne sirovine spadaju plastika, staklo, metal i papir i mogu se dalje prerađivati u gotove ili polugotove proizvode. Prerada ili zbrinjavanje ovih sirovina se vrši u centrima za reciklažu.

Šta se dešava ako ne recikliramo? Deponije rastu, oslobađaju se otrovni gasovi, šume bi nestajale, takođe bi se i nivo vode sve više podizao. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da se u Srbiji godišnje generiše više od 11 miliona tona otpada. Svest o upravljanju i recikliranju otpada na teritoriji Grada Niša, kako kažu sagovornici iz ekoloških organizacija, nije na zavidnom nivou. Neophodno je više edukacije koja bi podstakla građane na potencijalne opasnosti koje bi nastale njihovim zanemarivanjem otpada i neodlaganjem na pravilan način. Nisu sve mogućnosti reciklaže dostupne, a okolna mesta znatno zaostaju za Nišom.

Predsednik Udruženja Eko gerila Niš Ivan Dimitrijević kaže da ima pomaka u reciklaži, ali da treba još dosta raditi, kako na edukaciji i podizanju svesti, tako i na sistemskom podsticaju reciklaže, ali i olakšavanju meštanima, pre svega okolnih mesta, u procesu sakupljanja ambalažnog i reciklabilnog otpada.

U Nišu nedostaju mogućnosti reciklaže boca pod pritiskom i LED sijalica, otpadnih ulja, tekstila i sl. Reciklomata ima kod amfiteatra na keju i u Lidlu u Duvaništu. Problem i sa jednim i sa drugim je što ne prima sve boce (npr. reciklomat u Lidlu prima samo ambalažu iz njiihove radnje). To može odvratiti ljude od njihove upotrebe. Te nedostatke bi trebalo ispraviti, pa tek onda razmišljati o postavljanju novih - objašnjava Dimitrijević.

On dodaje da je svest o recikliranju u Nišu na solidnom nivou, ali ima još dosta mesta za njeno povećanje. Pre svega kada je reč o recikliranju opasnog otpada (električnog i elektronskog otpada, baterija...), ali i plastike i stakla, jer dobar deo građana i dalje ne vrši odvajanje te vrste ambalaže, iako su mesta za njihovo odlaganje svima dostupna.

Generalna svest o recikliranju je daleko manja u okolnim mestima nego u Nišu, verovatno i zbog nedostatka mogućnosti - zaključuje Dimitrijević.

Reciklomat na keju
Foto: Jelena Ilić; privatna arhiva

Ja sam se lično bavio reciklažom. Po struci sam diplomirani inženjer zaštite životne sredine, master koji sam završio je „Upravljanje komunalnim sistemom“ i naravno, volim čistu i zdravu životnu sredinu. Međutim, kao u svakom gradu, naša životna sredina ili priroda puna je smeća. Od 2018. do 2022. godine reciklirao sam oko pet tona stakla, dve tone plastike i jednu tonu kartona. Sarađivao sam sa „Tehno papirom“, to je firma za reciklažu iz Niša. Generalno, reciklažu možemo da posmatramo na dva načina - sa ekonomskog i ekološkog pogleda. Ekonomski nije ispaltiv, male su cene otkupa tako da ako bi neko to radio, to je iz čiste ljubavi prema prirodi. Ja to nikad ekonomski nisam radio. Želeo sam i želim da dam neki svoj doprinos ka oporavku naše životne sredine - kaže on.

Petrović dodaje da zastupljenost reciklaže u ovom gradu nije na nekom visokom nivou, i da retko ko to želi da radi sem Roma koji se od toga žive.

Oni dnevno mogu da skupe veće količine otpada i to im je izvor finansija. Ne kažem ovo naravno da umanjim važnost nacionalne manjine, ali ako odete u neki reciklažni centar, biće vam jasna moja priča. Po mom mišljenju, potrebno je aktivnije raditi na temi reciklaže - zaključuje Petrović.

Odnos mladih prema odlaganju otpada

Iako učestalost recikliranja nije na zavidnom nivou, mladi koji sa kojima smo razgovarali ipak ulivaju nadu svojim svakodnevnim navikama i mišljenjem o stanju u gradu. Jasnog su stava da ne nude svi marketi papirne kese, da postoji „tona đubreta“ u njihovoj okolini, ali njihova dela posežu za zdravijom životnom sredinom uprkos lošem komunalnom stanju. Apsolventkinja četvrte godine Filozofskog fakulteta u Nišu Milijana Jovanović (23) kaže da su prethodno pomenuti reciklomati veliki napredak za ovaj grad.

Smatram, međutim, da je potrebno više se pozabaviti ovom temom, da nam se pruži mogućnost za recikliranje plastike, koja je inače i najveći zagađivač. Konkretno mislim na HDPE i LDPE, plastične ambalaže. Krajem godine, najednom sam samo odlučila da ne želim više da prazne plastične ambalaže od kupki i šampona bacam u kantu za smeće, već sam počela da ih sakupljam u jednu veliku kesu (kartonsku, naravno) i tražim rešenje gde i kako se te plastike rešiti na najbezbedniji način - objašnjava Milijana.

Ona takođe kaže da obraća pažnju na kese koje se nude u marketima budu kartonske, ali s obzirom da su trgovine koje nude takve vrste kesa u manjini ona češće preferira da ponese kesu koju već ima kod kuće, ili čak i platnenu torbu.

Foto: pixabay.com

Slično iskustvo je podelila i studentkinja četvrte godine na Departmanu za novinarstvo Milena Živanović (22).

Mislim da je neodgovorno ponašanje građana sve veće pri odlaganju nepotrebnog otpada na mestima koja nisu predviđena za to. U mestu iz kojeg ja dolazim ne postoje posebne kante za razvrstavanje i reciklažu, pa tako i nemam neku naviku da recikliram, ali sam uvek odgovorna i otpad bacim u kantu. Pojedinac nije dovoljan da reši ovaj problem, zato bi trebalo da svi budemo svesni problema i preduzmemo nešto. Slušala sam dosta predavanja o ovom problemu i shvatila da se zaštita životne sredine kod nas svodi samo na čišćenje deponija i sadnju drveća - kaže Milena Živanović.

I ona objašnjava da u prodavnicama u najvećem broju slučajeva nema papirnih kesa koje su ekološki poželjnije. Milena smatra da je nezainteresovanost građana najveći problem u ovom slučaju, te kaže da je neophodna preduzimljivost, edukacija, uključenost u javnim razgovorima na ovu temu , a da je veoma važna i angažovanost institucija koje su odgovorne za to.

Apsolventkinja sa Pravnog fakulteta u Nišu Una Vukadinović (24), ocenjuje ekološku situaciju u svom gradu prilično zapostavljenom što se tiče recikliranja otpada.

Uvela bih potrebne kontejnere i dostavljače, odnosno kamione koji voze različiti otpad. Zato što postoji enormna količina smeća i institucije kao što je „JKP Medijana“ ne obavljaju svoj posao kako treba - kaže Una i, slično svojim vršnjacima, izbegava kupovinu plastičnih kesa i stavlja akcenat na nedostatak obrazovanja o ekologiji među stanovništvom.

Među mladima i te kako postoji razvijena svest, ali nedostatak pažnje ostatka građana zaostaje te otežava poboljšanje situacije u smislu čuvanja zdrave životne sredine u Nišu. Prisutan je i pomak, ali bez postojanosti i značajnijih iskoraka rezultati ostaju isti. Teret odgovornosti nose i institucije i građani - dakle, svesno delanje institucija i građana uz adekvatno obrazovanje moglo bi da reši brojne nedostatke u polju recikliranja otpada.

Autorka teksta: Jelena Ilić

Ovaj medijski sadržaj nastao je kao deo projekta “Speak Up” podržanog kroz Program malih medijskih grantova Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a koji partnerski sprovode Asocijacija Kulturanova i Sun Radio. Stavovi autora i sagovornika izrečeni u medijskim sadržajima ne predstavljaju stavove donatora i redakcije.