Izgradnja novog mosta dužine 2,4 km sa vijaduktom u produžetku Bulevara Evrope, na samo par kilometara od Mosta Slobode, na Šodrošu - zelenoj oazi i plućima grada Novog Sada, pokreće aktiviste na borbu u onom momentu kada su na uvid stavljeni predlozi Generalnog urbanističkog plana (GUP), koji prema mišljenju građana ima više manjkavosti.

Priča o izgradnji mosta stara je nekoliko decenija, a posao za izgradnju ovog mosta, podsećamo, pripao je kompaniji China Road And Bridge Corporation (CRBC). Svaka od primedbi koju su aktivsti podneli na GUP je odbijena, a dotične primedbe je svojim potpisima podržalo 12.590 građana.

Aktivisti su u februaru 2022. godine krenuli u prve akcije sprečavanja radova na Šodrošu. Radovi sa druge obale Dunava u Sremskoj Kamenici otpočeli su u martu postavljanjem prvih stubova mosta.

Nakon protesta u junu osnovan je Šodroš Survivor kamp.

Aktivistkinja Maja Vasić, koja je govorila ispred Šodroš Survivor kampa nekoliko dana pre nego što je započeta seča, istakla je kako od juna 2022. do druge polovine marta 2023. ni jedno stablo nije posečeno, ali dan nakon što je Novi Sad proglašen za evropski grad šuma 22. marta aktivisti ponovo kreću u borbu pošto počinje ponovna seča stabala na strani Šodroša i Kameničke ade. Oni alarmiraju javnost i zahtevaju od izvođača radova da prikaže dozvolu za seču, gde nailaze na odbijanje.

Seča stabala je izričito zabranjena od novembra do avgusta, jer se time ugrožava bezbednost ptica koje se u tom periodu gnezde. Pored sličnog problema od pre nekoliko meseci kada su kao obrazloženje dobili odgovor “da je stablo oboreno, a ne isečeno”, sada je izostala bilo kakva reakcija.

Plave ograde, postavljene u onom periodu kada su se dešavali masovni protesti i sukobi sa naoružanom policijom, pomerene su na dan prekida dužeg zatišja, a postavljene su samo trake kojima je obeležen teren. Medijima nije dozvoljen pristup prvog dana seče, već su pomereni kod Brodogradilišta, kako je rečeno “radi bezbednosti”.

Od 22. marta aktivisti pozivaju i alarmiraju građane da je započeta seča stabala, a 24. marta od 7 sati ujutru od strane aktivista je najavljeno okupljanje na Šodrošu.

Seča stabala na Šodrošu počela je 24. marta u 5 sati ujutro uz prisustvo jakih policijskih snaga. Kordon policije obezbeđivao je seču, a privedeni su i neki aktivisti koji su pokušali da spreče prilaz kamionu koji će pokupiti oborena stabla.

Prema rečima aktivista, stabla na sebi imaju duplje, što su nadležni demantovali i isticali da sve rade u skladu sa protokolom. Aktivisti su fotografisali posečena stabla i pronašli duplje za gnežđenje na velikom broju istih.

Kasnije je u medijima objavljeno da su privedeni aktivisti pušteni i da će dobiti prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira.

Foto: Isidora Martać

Kakav su naredni koraci aktivista?

Kako saznajemo iz izveštavanja medija, aktivisti su u danima kada je izvršena seča istakli da će pokrenuti pitanje pravne odgovornosti svih inspektora i stručnjaka Zavoda za zaštitu životne sredine koji su potpisali, kako nadove, “lažne tvrdnje da nije prekršen zakon prilikom seče drveća na Šodrošu i Kameničkoj adi”.

Dva dana kasnije u medijima se pojavila vest da su posečena debla sa Šodroša, obojena crvenom bojom, osvanula ispred zgrada novosadskih institucija i javnih preduzeća, uz fotografije odgovornih ljudi i time je počela kampanja „Tragovima zločina“. Ovu kampanju organizovali su aktivisti Građanskog pokreta Bravo i Šodroš Survivor Kampa.

Posečena debla ostavili su ispred Gradske kuće, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, JP „Ubranizam“ Novi Sad, JP „Vojvodinašume“ i PU Novi Sad.

Prema potvrdi za novosadski istraživački portal VOICE, iz Tužilaštva je 7. aprila došla informacija da Osnovno javno tužilaštvo (OJT) u Novom Sadu nije donelo odluku o tome da li će pokrenuti istragu zbog seče više desetine stabala na Šodrošu, rukavcu Dunava u Novom Sadu, nakon što je krivičnu prijavu podnelo udruženje građana „Svet i Dunav“.

Kako navode mediji, u odgovoru iz OJT-a precizira se kako je 23. marta Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine izvršila vanredni nadzor te da je sproveden i inspekcijski nadzor, nakon čega je javnost obaveštena da „među predmetnim stablima nisu uočena stabla sa dupljama koja predstavljaju mesto gnežđenja ptica ili služe za hibernaciju slepih miševa“, što faktografski nije tačno. Fotografije postoje.

Šodroš je pao i zelene oaze više nema.

Autorka: Isidora Martać

Ovaj medijski sadržaj nastao je kao deo projekta “Speak Up” podržanog kroz Program malih medijskih grantova Nezavisnog udruženja novinara Srbije, a koji partnerski sprovode Asocijacija Kulturanova i Sun Radio. Stavovi autora i sagovornika izrečeni u medijskim sadržajima ne predstavljaju stavove donatora i redakcije.